naslovna

Настављен такмичарски програм

У оквиру такмичарског програма приказани су филмови: Низ грло Матеа Гариља, Сандра Карла Франциска Манатада, Узнесење Педра Пералте¸ Пут за Кујумбу Мирослава Савића и Лулу у стварном животу Туне Отиле.

naslovna

Радионица са Емиром Кустурицом

Након пројекције филма Емира Кустурице На млијечном путу, у дворани Проклета авлија аутор је разговарао са гостима фестивала.
Професор Кустурица је рекао да је свој најновији филм радио по рецептима прошлости, филмским језиком карактеристичним за седамдесете и осамдесете године двадесетог века, док је филмска технологија изабрана тако да одговара локацијама на којима је филм сниман. Објективи коришћени за снимање, дубинском оштрином коју су захватили показали су лепоту Херцеговине. Истовремено, та дубинска оштрина омогућила је да пејзажи и ликови у првом плану кадра буду одређени природом у задњим плановима. Професор је поменуо филм Ивице Матића Жена са крајоликом, рекавши да се у филму На млијечном путу сваки кадар може описати именом Матићевог филма – као жена са крајоликом.
Потом је говорио о посвећености, како своје филмске екипе током снимања, тако и сарадника у постпродукцији рекавши да су му се сви они безрезевно придружили у подухвату који би се могао назвати и „самоубилачком акцијом“.  Заједно са Емиром Кустурицом, на разговору је учествовала и глумица Слобода Мићаловић. Режисер се захвалио глумици на пожртвованости и спремности да се упусти у процес у коме су јој велики број партнера чинили натуршчици, пре свих сам Кустурица, и истакао да је направила велику улогу.
Слобода Мићаловић је рекла да јој је снимање На млијечном путу било огроман изазов, истакавши физички аспект њене улоге, али и да је осетила да јој је током рада дата слобода у тражењу уметничког израза, те да Емир Кустурица често дозвољава да се ствари одвијају по унутрашњој динамици. Предложила је младим редитељима да и они буду храбри и дају глумцима такву врсту слободе.

погледајте галерију фотографија

 

 

naslovna

Награда за Будуће филмове Гордану Михићу

Трећег дана Кустендорфа, професор Емир Кустурица уручио је Гордану Михићу, познатом српском сценаристи, драматургу и режисеру, награду за Будуће филмове.

Пре него што је Михићу уручена награда, публика је имала прилику да види ретроспективни филм који је омаж Михићевом раду. Режисер је рекао да филм заправо „почаст њима којих више нема, а који су остварили велика дела.”

Михић се осврнуо и на сарадњу са Кустурицом, која је почела пре 30 година, и наставила се до данас на Кустуричином најновијем филму На млечном путу, који је приказан у наставку програма.

погледајте галерију фотографија

naslovna

Филм као духовно братство

Након пројекције филма Вране режисера Гордана Михића, аутор је одржао радионицу са студентима и гостима фестивала.

На самом почетку, Гордан Михић је говорио о својим почецима у свету филма. Навео је да се режијом никада није бавио до филма Вране, али да су он и ко-режисер Љубиша Козомара претходно написали сценарије за девет дугометражних филмова. Немају формално образовање и нису знали ништа о режији, али су инстинктивно осећали шта би добар филм требало да буде. Иако је снимање овог филма било турбулентно, резултати су били сјајни – филм је добио награду за најбољу режију на фестивалу у Таормини, одличне критике у Кану, а приказан је на преко једанаест међународних фестивала.

Режисер се осврнуо на веома важан период у историји југословенског филма – Црни талас. Ствараоци тих филмова били су снажни, и морали су да поднесу репресију и неодобравање јавности, пошто су филмови говорили о борби обичног човека и политичком притиску. Са друге стране, те исте филмове је финансирала држава. Михић верује да је то било зато што је и у таквом тоталитарном режиму влада разумела да културу мора да дозволи и да је то био доказ некакве слободе.

Говорећи о прототипу младог аутора данас, Михић је рекао да је сарађивао са неколико младих људи из Европе и издвојио је румунског режисера Калина Петера Нецера, поредећи га са снажним ауторима из прошлости попут Живојина Павловића или Макавејева, рекавши „да ли је то мој духовни брат или није, без обзира на разлику у годинама, браћа су браћа, и ако се ту између нас нешто погоди ми ћемо направити филм. Ако смо два острва, два света, а можемо да будемо независно од тога да ли смо успоставили прави контакт или нисмо, можемо га успоставити касније током снимања или током разговора, али у сваком случају братство је нешто што нас повезује, духовно братство.”

Одговарајући на питање о техникама и методама рада, рекао је да је, захваљујући новинарском искуству, научио да пише брзо, без превише размишљања и оклевања.

На крају, Михић се осврнуо на сарадњу са Емиром Кустурицом која је почела пре 30 година. Двојица аутора су путовали заједно Косовом у потрази за материјалом за филм о продаји ромске деце у Италију да би просили. Идеја је настала из кратког новинског чланка о ромском дечаку који је годинама крао за свог газду. На крају су причу нашли у близини Скопља, у великом ромском насељу, а комбиновали су причу о младом Перхану, малолетном делинквенту и будућем главном јунаку Дома за вешање са Михићевом анегдотом о пријатељу, ромском дечаку, из детињства.

Гордан Михић је радио и на Кустуричином последњем филму На млијечном путу.

naslovna

Гордан Михић стигао на Кустендорф

Гордан Михић, прослављени српски сценариста, стигао је на Кустендорф трећег дана фестивала.
Дочекан је уз традиционални дочек са хлебом, сољу и медовачом. Ту је био и велики број новинара који су имали прилику да му поставе питања на лицу места. Говорио је о филму, ретроспективи која је на фестивалу направљена у његову част и рекао да писац никад не иде у пензију.
Његов филм Вране биће приказан данас, након чега ће Михић одржати радионицу са студентима и гостима фестивала.

погледајте галерију фотографија

naslovna

Радионица са Виржини Ефира

Другог дана фестивала приказан је француски филм У кревету са Викторијом у режији Жустин Трије. Филм је представила глумица Виржини Ефира, која је одржала радионицу са студентима и посетиоцима Фестивала.

Виржини је говорила о односу између редитеља и глумца и нагласила да се све заснива на поверењу, дозвољено ти је да погрешиш, али да Жустин Трије не дозвољава да глумцу буде удобно. Метод рада редитељке са којом је снимила филм описала је као „стварање хаоса”.

Говорећи о лику Викторије, рекла је да је она јака и сложена личност која се не уклапа у стереотипе женских ликова, а љубавне односе види као преговоре. Током спремања филма, једини узор који јој је понудила Жустин Трије био лик који у филму Премијера Џона Касаветеса игра Ђина Роуландс, али су из тога узели само плаву хаљину и начин на који главни лик држи цигарету.

Када јој је постављено питање да ли је Викторија, главни лик из филма, победница, рекла је: „Могуће је, али насиље међуљудских односа је ту – нико није победио, нити је изгубио.” Филм је фикција и има класичну наративну структуру, а Виржини је сматрала чудним то што је током промоције филма главна јунакиња називана суперхероином модерног доба.

Пошто је њен лик у филму адвокат, припремала се тако што је гледала судске филмове, разговарала са адвокатима, мада нису трудили да буду реалистични већ је редитељка стварала ситуације које су реметиле ток. Рекла је да Жустин ради са пуно дублова, мења елементе, чак и додаје нове ликове у сцену током самог снимања.

Након разговора о филму У кревету са Викторијом, Виржини је говорила и о раду на филму Пола Верховена Elle, и нагласила да режисер, иако у годинама, и даље успева да буде субверзиван. Она је на снимању била око десет дана, али је искуство било потпуно другачије од рада са Жастин, јер Верховен никада нема више од два-три дубла.

погледајте галерију фотографија


 

kustendorf_header_srb

Данас се отвара изложба

У понедељак, 16. јануара 2017. године у 12 часова професор Емир Кустурица отвориће ретроспективну изложбу на којој ће бити приказане фотографије и плакати са претходних девет фестивала. Изложба ће бити отворана током трајања фестивала, а постављена је у галерији Капор.

4

Започео такмичарски програм

Другог дана Десетог Међународног филмског и музичког фестивала Кустендорф почело је приказивање филмова у оквиру такмичарског програма.

Жири који ће доделити овогодишње награде чине: Глинг Јан, председница жирија, писац романа и сценариста, Кристијан Валсамидис, стручњак за интелекуталну својину и Никола Лежаић, филмски режисер.
Награду Вилко Филач доделиће директори фотографије Мишел Аматје и Иштван Борбаш.
Прве вечери такмичарског програма публика је гледала шест фимова: Тишина у режији Алија Асгарија и Фарнуш Самади, Малеш у режији Ивана Бакрача, Невестина кћи Тамар Рудој, који представља сценариста и глумица Тимна Роуз Перец, Подморница Муније Акл, Никог Нема Јелене Гавриловић и Трн Михаела Алалуа.

naslovna

Отворен десети Кустендорф

Десети међународни филмски и музички фестивал Кустендорф отворен је вечерас у биоскопској дворани Проклета авлија на Мећавнику.

На почетку церемоније изведена је слепстик тачка инспирисана елементима овогодишњег плаката Фестивала. Уследио је ретроспективни филм са снимцима, музиком и мотивима са претходних девет фестивала.

Церемонија отварања настављена је говором Емира Кустурице. Он је истакао да је главна идеја Фестивала да створи место сусрета за младе и остварене ауторе, рекавши: „Пошто сам и сам био студент, сећам се шта је за мене значило да сретнем, на пример, Формана. После тога сам дуго мислио да ли ме је погледао овако или онако, да ли он тај мали филм којег сам му показао воли или ме фолира, али је идеја о великим ауторима остала идеја водиља у мом стваралаштву.“

Лаву Дијазу, режисеру са Филипина и добитнику Златног лава на фестивалу у Венецији,  потом је уручена традиционална награда за Будуће филмове.

Владан Вукосављевић, министар културе и информисања Републике Србије, отворио је фестивал говором, поздрављајући госте фестивала и истичући вредност борбе коју Фестивал води за ауторски приступ филму и поручио: „…свима онима који су покушавали да од филма направе скаредну став и да запрљају оно што су људски таленти породили, желим да брзо умру мушки.“

Церемонија отварања завршена је концертом Но Смокинг Оркестра уз Адама Стингу и Новосадски Биг Бенд. Концерт је почео нумером из филма Жена која је отишла, а затим су уследиле теме из филмова Емира Кустурице.

погледајте галерију фотографија

1

Лав Дијаз – филм мора говорити истину

Након пројекције филма који је однео победу на фестивалу у Венецији, Жена која је отишла, аутор филма Лав Дијаз, одржао је радионицу са студентима и гостима Фестивала.

Режисер са Филипина радионицу је отворио излагањем о томе како кроз своје филмове преиспитује шта је предмет борбе. По његовим речима, тежња за трајањем, једна од очигледнијих карактеристика његовог филмског језика произлази из потребе да истражи најбољи начин за остваривање јединства простора и времена. Кроз овај приступ, аутор интегрише и начин живота филипинског и малајског народа, карактеристике културног кода, животног стила који се чврсто везује за појам чекања.

Дијаз истиче да инспирацију налази у великим писцима попут Толстоја и Достојевског, што објашњава зашто се гледање његових филмова може поредити са осећајем савлађивања великог романа. Режисер верује у моћ причања приче, наратива, јер је сваки људски живот саткан од наратива. По његовим речима: „наратив није само почетак, средина и крај. Свака слика је по себи наратив.”

Дијазови филмови су и  филмови о Филипинцима, јер он сам сматра да је свака прича –прича о историји. „Уметник није само уметник, он је културни радник.”

Нагласио је да веома пажљиво бира епоху, трудећи се да нађе оне тренутке у историји који су контрадикторни и преломни.

Режисер користи локације које дају позадину за свет који ствара, избегава крупне кадрове, сцене су у реалном трајању, а црно-бела слика је његов начин гледања на свет. Ово су све ухватљиви елементи поетике аутора који је неке од својих филмова снимао два месеца, а неке и десет година, али увек са малим буџетима и малом екипом, зато што велика филмска екипа и велики буџети захтевају прецизан план снимања од ког се не може одступати. Истиче и да су пробе врло важне због дугих кадрова и да је данас могуће филм снимити било којом камером, али и мобилним телефоном, те да треба приграбити предности дигиталне технологије.

Говорећи о методу снимања филмова, Дијаз је рекао да је и сценариста и сниматељ, али да је „монтажа најтежи процес, зато што подразумева непрекидно доношење одлука.”

Дијаз је закључио да је филм његова вера, и поручио младим филмаџијама да правиме филм користећи оно што имамо, увек трагајући за једним циљем, а то је како да саопштимо истину.

погледајте галерију фотографија