Такмичарски програм
Савремене тенденције
Кустендорф представља
Жири
Стана Катић
Стана Катић је канадско-америчка филмска и телевизијска глумица српског порекла. Рођена je у канадском граду Хамилтону, у породици исељеника из Далмације. Студирала је на Универзитету у Торонту и у Позоришној школи универзитета Депол у Чикагу, а глумачке технике усавршавала је и код Милтона Кацеласа, при позоришту на Беверли Хилсу. Почетак њене каријере филмске глумице обележиле су улоге у филмовима као што су Дух (2008) Френка Милера, ансамбл драма Празник љубави (2007) и Зрно утехе (2008) који је итерација једне од најдуговечнијих филмских франшиза. Истовремено, Стана је започела и каријеру телевизијске глумице епизодним улогама у серијама као што су Прљава значка и Алијас. Убрзо је добила и главну улогу у веома гледаној серији Касл где је током девет сезона играла главну женску улогу. На филму је потом играла у два филма браће Полиш, у дискретној посвети француском новом таласу Само за љубавнике (2011), као и у адаптацији романа Џека Керуака Биг Сур (2013). Након роле у филму снимљеном по роману Фјодора Достојевског Двојник (2013), Стана Катић играла је главне улоге у филмовима Рандеву (2017) и Изгубљени у Фиренци (2016). Главну улогу у телевизијској серији У одсуству наставиће да игра и у 2019. години, пошто је најављено емитовање друге сезоне те серије. Стана Катић је 2008. године основала продукцијску кућу Sine Timore Productions. Улоге на филму и телевизији донеле су јој десет номинација и седам награда. Живи у Лос Анђелесу.
Слободан Деспот
Слободан Деспот, рођен 1967. године у Сремској Митровици, издавач, публициста, писац и фотограф. Након класичног образовања у Швајцарској, од 1991. до 2004. радио је у угледној издавачкој кући L’Age d’Homme као преводилац и уредник. Превео је између осталих Добрицу Ћосићa, Милоша Црњанског, Мому Капора и друге ауторе српског, енглеског, немачког, руског и италијанског израза. Сарадник, хроничар и главни уредник неколицине часописа, саветник је за јавну комуникацију при фондацијама и политичким институцијама. Од 2006. води издавачку кућу Xenia, чији је суоснивач. Аутор је два романа, четири књиге есеја, једне биографије, две фотографске књиге, једне уметничке фотографије и једног духовног путописа кроз швајцарске Алпе. Његов први роман Мед, објављен 2014. у чувеној белој едицији Галимара, добио је пет награда, постао лектира у гимназијама и објављен је у џепном издању. Други роман Плави зрак, такође објављен као Галимарово издање, добио је 2017. награду Казанова за најбољи роман страног аутора на француском језику. Слободан Деспот уједно води и недељни њузлетер-магазин Антипрес.
Танкред Рамон
Tанкред Рамон је аутор документарних филмова и продуцент аудио-визуелних садржаја. Дипломирао је филозофију на Сорбони, менаџмент на Универзитету Пари-Дафин, продукцију документарних филмова у Хавани и међународну продукцију на ЕУРОДОК-у. Независну продукцијску кућу Temps noir покренуо је 2002. године. Потпредседник је асоцијације Хиљаду култура, суоснивач уметничког пројекта Régis Jauffret et ses nègres, члан управног одбора у Défi jeunes, предавач је на програму аудиовизуелних студија на колеџу Дафин, као и на Међународној школи за кинематографију и телевизију у Сан Антонио де лос Бањосу на Куби. Члан је УСПА-е, Galilée Club и C7. Танкред Рамон добио је Награду за најбољег младог француског продуцента 2006. године, а Temps noir је 2010. године проглашена за Најбољу продукцијску кућу Француске. Продуцира документарне филмове о друштвеним, историјским и уметничким питањима, као што су Африка, прича о континенту Еликија Мбоколоа, Филипа Салнтенија и Алана Ферарија и Реквијем за револуцију Џихана Ел Тахрија. Филм приказан на телевизији France 5, Patrick Buisson le mauvais genie режирао је 2016. године са Аријан Шеми и Ванесом Шнајдер, а Нема богова, нема господара: историја анархизма настао је у копродукцији са каналом Arte. Његов документарни филм Че Гевара, више од легенде (2017) приказан је на каналу France 5.
Мишел Аматје
Мишел Аматје, директор фотографије, рођен је 1955. у Кревекеру-на-Ожу у Француској. Студирао је математику и стекао звање мастера, а фотографијом се бавио повремено. Две године је предавао математику у средњој школи, а потом се уписао у филмску школу Луј Лимијер и посветио се кинематографској уметности. Снимио је више краткометражних и целовечерњих филмова, а Доберман (1996) у режији Јана Коунена, први је који је привукао пажњу јавности. Потом је уследио трилер Цинкарош (1997) у режији Алана Корноа и нешто другачији филм Волим Лос Анђелес (1998) Мике Каурисмакија. Мишел Аматје je потом заменио Тjерија Арбогаса при крају снимања филма Црна мачка, бели мачор (1998) Емира Кустурице, пошто је снимање продужено, а Тјери је имао претходно договорене обавезе. Након тога, Мишел је путовао на турнеју са Но смокинг оркестром и учествовао у снимању филма Супер 8 приче (2001). У Србију се вратио да би радио на филму Живот је чудо (2003). У скорије време, Мишел Аматје радио је као директор фотографије на филмовима Фолкера Шлендорфа Дипломатија (2014) и Розмарина беба (2014) Агњешке Холанд. Поред ових филмова, снимио је и већи број реклама и ТВ серија.
Фото галерије
Видео галерије
О Фестивалу
Дванаести Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф биће одржан од 11. jануара до 16. јануара 2019. године у Дрвенграду, на Мокрој Гори, у организацији продукцијске куће Раста интернешнел и под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије, Мећавник града и ТНСО. Млади филмски ствараоци и великани светског ауторског филма биће у фокусу и овогодишњег Кустендорфа.
ТАКМИЧАРСКИ ПРОГРАМ – Такмичарски програм 12. Међународног филмског и музичког фестивала Кустендорф ће се састојати од двадесет и једног филма домаћих и иностраних аутора. За фестивалске награде Златно, Сребрно и Бронзано јаје такмичиће се филмови младих режисера из Швајцарске, Аустралије, Србије, Норвешке, Републике Српске, Пољске, Русије, Израела, Француске, Немачке, Ирана, Mексика, Шпаније, Македоније, Турске и са Филипина.
Међународни жири чине: Стана Катић, канадско-америчка глумица нашег порекла, Слободан Деспот, писац и издавач из Швајцарске и Танкред Рамон, француски режисер документарних филмова и продуцент аудиовизуелних садржаја. Награду „Вилко Филач” за најбољу фотографију доделиће француски директор фотографије Мишел Аматје.
На конкурс је пристигло 718 филмова, а изабрани су филмови који се издвајају по стилу, техничком умећу и аутентичном погледу на свет. Такмичарски програм дванаестог Кустендорфа чиниће петнаест играних, три документарна, два анимирана и један експериментални краткометражни филм.
САВРЕМЕНЕ ТЕНДЕНЦИЈЕ – На отварању фестивала биће приказан филм Емира Кустурице „Пепе, један узвишени живот“, документарац посвећен Хозеу Мухики, који је светску премијеру имао на 75. Међународном филмском фестивалу у Венецији. У „Савременим тенденцијама“ наћи ће се и филм „Срећан као Лазаро“, италијанске редитељке Алиће Рохвахер, добитнице награде за најбољи сценарио на фестивалу у Кану, а њега ће на радионици представити глумци Адријано Тардиоло, Серђи Лопез и Лука Чиковани. Трећег дана биће приказани филмови „Блиски непријатељи“ и „Нежнa равнодушност света“, који ће представити редитељи Давид Оeлхофен и Адилхан Јержанов. Марчело Фонте биће гост четвртог дана и представиће филм „Догмен“ редитеља Матеа Гаронеа. Филм Вима Вендерса „Папа Фрања: човек од речи” биће приказан петог дана, а разговор са студентима о овом филму водиће продуцент Андреа Гамбета. Браћа Дамијано и Фабио Диноћенцо ће последњег фестивалског дана говорити о свом филм „Дечаци плачу“.
У оквиру програма РЕТРОСПЕКТИВА ВЕЛИКАНА биће приказан филм „Драгстор каубој“ Гаса ван Санта, а гост фестивала биће глумац Мет Дилан, који ће одржати и радионицу. Гости фестивала биће и глумци Славко Штимац и Серђи Лопез, а филмови „Вук самотњак“ Обрада Глушчевића, „Сјећаш ли се Доли Бел?“ Емира Кустурице као и „Вестерн“ Мануела Поријера изабрани су из њихове богате филмографије за ретроспективни програм. Такође, у оквиру ове програмске целине одржаће се и пројекције филмова Милоша Формана „Свлачење“ и Бернарда Бертолучија „Двадесети век“.
НОВИ АУТОРИ представиће први дугометражни филм црногорског редитеља Ивана Салатића „Ти имаш ноћ“.
КУСТЕНДОРФ ПРЕДСТАВЉА – Фестивал Кустендорф у оквиру пратећег програма представиће публици филм редитељке Аљине Скжешевске „Девојке у игри“.
Током трајања фестивала у галерији „Капор“ биће постављена изложба академског сликара Ратка Лалића, а део програма фестивала је и изложба фотографија поводом 70. годишњице Високе државне школе за филм, телевизију и позориште из Лођа.
МУЗИЧКИ ПРОГРАМ – Сваке вечери, након пројекција и радионица, концерти музичких група употпуниће препознатљиви ноћни живот Кустендорфa. Гости Кустендорфа уживаће у наступима „Оркестра народне музике браће Адвахов“ и солиста Валерију Каскавал и Кристи Трактор из Молдавије, италијанског музичара Виниција Капосела, норвешко-српског ансамбла „Јован Павловић и Марко Марковић брас бенд“, групе „Кал“ из Србије и вокално-инструменталног састава „Биља Крстић и Бистрик оркестар“.
Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф је један од ретких фестивала у свету на коме је на сваком кораку видљива размена енергије младих и искусних уметника, а који угошћава прослављене ауторе, глумце и музичаре, те бројне младе филмске ауторе и студенте филмских школа из целог света, као и друге еминентне госте из света филма.
До Мећавника се може доћи из три различита правца и то из правца Београда, Вишеграда или из правца Златибора.
Из правца Београда постоје више могућности путовања. Уобичајено, из Београда се путује државним путем првог реда М22, Ибарском магистралом Љига, потом аутопутем Е763 до Прељине, па надаље путем М5 преко Чачка, Пожеге и Ужица. Од Ужица је потребно пратити трасу пута Е761 преко Кремана. На десетом километру након Кремана са десне стране видно је означено скретање за брдо Мећавник на коме се налази Дрвенград.
Друга могућност за путовање из Београда је преко Ваљева, Бајине Баште и Кремана и надаље како је претходно описано.
Са запада Балкана се може доћи трасом магистралног пута М5, преко државне границе, при чему се скретање за Дрвенград тада налази са леве стране пута.
Са југа Балкана долази се преко Златибора, означеном трасом путева Е761 и Е763.
Са београдске аутобуске станице свакодневно постоји неколико полазака за Вишеград. У том случају потребно је да путник возачу аутобуса унапред саопшти своју намеру да путује до железничке станице Мокра Гора, пошто се та станица не налази у реду вожње.
www.mecavnik.info
www.parkprirodemokragora.org
Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф је основан 2008. године са идејом да на једном месту окупи великане савременог ауторског филма и младе, неафирмисане филмске ствараоце. Фестивал се одржава сваке године у јануару у Дрвенграду на Мокрој Гори, у организацији „Раста интернешнел“ и под покровитељством Министарства културе Републике Србије. Творац овог јединственог филмског и музичког фестивала је прослављени филмски режисер Емир Кустурица.
Кустендорф је посебан фестивал, без црвеног тепиха, билборда и реклама, у потпуности посвећен филму, музици, дружењу и размени креативних идеја и енергије.
Град направљен од дрвета, Дрвенград, је централно место свих дешавања на фестивалу. У њему се приказују филмови, одржавају концерти, у њему се упознаје, дружи, заљубљује, ради, учи, одмара, спава, једе, размишља и ужива. Као и сваки град, и Дрвенград има централни трг и на њему цркву Светог Саве, библиотеку, галерију, пијацу, обданиште, „затвор“, базен, сауну, фризерски салон, посластичарницу, продавницу, спортске терене, биоскопе и ресторане и многе друге садржаје које боравак на фестивалу чине незаборавним.
Филмски програм
Филмски програм на фестивалу Кустендорф се одвија у неколико биоскопа. У биоскопу Проклета авлија, који је и највећи, приказују се филмови у оквиру Такмичарског програма, као и филмови из програма Савремене тенденције. Филмови у оквиру програма Ретроспектива великана приказују се у биоскопу Стенли Кјубрик. Остали филмски програми приказују се у амфитеатру Ноам Чомски. Након пројекција филмова, у овим салама се одржавају радионице прослављених филмских аутора.
Музички програм
Након филмског програма и радионица, сваке вечери, у поноћ, одржавају се концерти познатих музичких група.
Смештај
У Дрвенграду се не могу наћи две исте собе јер свака има другачије осликан, ручно рађен намештај, другачији поглед кроз прозор, различит пут којим се до ње долази. Собе се налазе у аутентичним дрвеним кућама и све имају купатило, телевизор, телефон и приступ интернету. За време трајања фестивала, смештај у Дрвенграду резервисан је за госте и учеснике Кустендорфа. Такође, гости Фестивала су смештени и у хотелу Ивер, у новоотвореном ски-центру, као и у Визиторском центру недалеко од самог села.
Ресторани
Ресторан Висконти – домаћа и страна кухиња намењена учесницима и гостима Фестивала
Kафе Проклета авлија – савршено место за упознавање у сјајној атмосфери
Национални ресторан Лотика – ресторан са националном кухињом
Посластичарница Код Ћоркана – слаткиши и топли напици
Капор бар – џез клуб
Рецепција
Љубазно и вредно особље рецепције хотела Мећавник пружиће вам све неопходне информације о Фестивалу, смештају и догађајима и одговориће на свако ваше питање.
За младе филмске ауторе и студенте чији се филмови приказују на Међународном фестивалу филма и музике Кустендорф, као и предходних година, обезбеђен је дочек на београдском аеродрому Никола Тесла и превоз до Кустендорфа – Дрвенграда.