Сатница фестивала
Фото галерије
Видео галерије
Омаж галерија
Вести
Такмичарски програм
Главни жири
Паоло Вирци
У раној младости почиње да ради као сценариста, да би потом направио свој режисерски деби филмом Леп живот (1994), премијерно приказаним у Венецији, којим одмах показује беспрекорно стилско умеће, кроз смешу меланхолије, ироније и друштвене драме. Може се рећи да је Вирци у својих петнаест филмова створио свет наивних антихероја и рањивих аутсајдера, жељних искупљења, у времену који карактерише лагана енергија комедије, а са друге стране тамни тонови ноар филма, приказујући калеидоскопски, с приврженошћу, али истовремено и заједљиво мозаик италијанског друштва у протеклих тридесет година. У неким својим радовима, као што су Тврдо кувано јаје (1997), за које добија специјалну награду жирија на филмском фестивалу у Венецији, и Прва лепа ствар (2010), дочарава атмосферу радничке класу у Ливорну, где је и рођен. Поред тога, отиснуо се на пут, истражујући америчку Источну обалу у Путовању живота (2017), филму приказаном на 74. Филмском фестивалу у Венецији, у ком главне улоге играју Доналд Сатерланд и Хелен Мирен, а који је номинаван за Златни глобус за најбољу глумицу. Његов најновији филм – Чаробне ноћи (2018) – љупка је и профана евокација мита о великој италијанској кинематографији са којим се Вирци сусреће када као младић долази у Рим. Добио је бројне награде, укључујући седам Давид ди Донатело награда и осам Настро д’ Аргенто награда. Двапут је био у ужем избору са пет номинација за Европске филмске награде, у категорији за најбољег европског режисера. Такође, двапут је представљао Италију при номинацији за Оскара. Забавља се тако што црта смешне портете људи које среће. Има троје деце: Отавија, Јакопа и Ану.
Тонино Бенаквиста
Тонино Бенаквиста је књижевник (Сага, Неко други, Четвртком увече). Пише стрипове и сценарија за филмове (Откуцај који је моје срце прескочило (2005) и Читај ми са усана (2011) Жака Одијара). Неке од његових књига адаптиране су за филм, као што је Малавита (2013), у режији Лика Бесона, где улоге тумаче Роберт де Ниро, Мишел Фајфер и Томи Ли Џонс. Живи у Паризу.
Владислав Ткачијев
Рођен је 9. новембра 1973. године у Москви. Шах је почео да игра у Казахстану, у пролеће 1984. године. До 1992. године освојио је све могуће шаховске награде у новој независној републици Казахстан. Сели се у Москву 1996. године, а недуго потом и у Кан, у Француској, јер почиње да игра за тамошњи шаховски клуб. Одомаћио се у Француској, пошто је постао национални шампион у шаху 2006. и 2009. године. Више пута је играо за Француски национални шаховски тим. Освојио је 2012. године златну медаљу на Олимпијади у Истанбулу, 2000. године ушао је у четвртфинале на Светском шаховском такмичењу у Њу Делхију, док је 2007. године постао европски шампион. Из света такмичења повлачи се 2016. године, када постаје тренер некима од најбољих шахиста и шахисткиња. Организатор је Првог светског шаховског такмичења за мис, које се одржало 2004. године, помоћу онлајн гласања. У периоду од 2012. до 2013. године био је уредник једног од најпопуларнијих шаховских сајтова (whychess.org). Велики је филмофил више од две деценије, делом и стога што живи у Кану.
Мишел Аматје
Мишел Аматје, директор фотографије, рођен је 1955. у Кревекеру-на-Ожу у Француској. Студирао је математику и стекао звање мастера, а фотографијом се бавио повремено. Две године је предавао математику у средњој школи, а потом се уписао у филмску школу Луј Лимијер и посветио се кинематографској уметности. Снимио је више краткометражних и целовечерњих филмова, а Доберман (1996) у режији Јана Коунена, први је који је привукао пажњу јавности. Потом је уследио трилер Цинкарош (1997) у режији Алана Корноа и нешто другачији филм Волим Лос Анђелес (1998) Мике Каурисмакија. Мишел Аматје je потом заменио Тjерија Арбогаса при крају снимања филма Црна мачка, бели мачор (1998) Емира Кустурице, пошто је снимање продужено, а Тјери је имао претходно договорене обавезе. Након тога, Мишел је путовао на турнеју са Но смокинг оркестром и учествовао у снимању филма Супер 8 приче (2001). У Србију се вратио да би радио на филму Живот је чудо (2003). У скорије време, Мишел Аматје радио је као директор фотографије на филмовима Фолкера Шлендорфа Дипломатија (2014) и Розмарина беба (2014) Агњешке Холанд. Поред ових филмова, снимио је и већи број реклама и ТВ серија.
О Фестивалу
Тринаести Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф биће одржан од 13. jануара до 18. јануара 2020. године у Дрвенграду, на Мокрој Гори, у организацији продукцијске куће Раста интернешнел и под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије, Мећавник града и ТНСО. Млади филмски ствараоци и великани светског ауторског филма биће у фокусу и овогодишњег Кустендорфа.
До Мећавника се може доћи из три различита правца и то из правца Београда, Вишеграда или из правца Златибора.
Из правца Београда постоје више могућности путовања. Уобичајено, из Београда се путује државним путем првог реда М22, Ибарском магистралом Љига, потом аутопутем Е763 до Прељине, па надаље путем М5 преко Чачка, Пожеге и Ужица. Од Ужица је потребно пратити трасу пута Е761 преко Кремана. На десетом километру након Кремана са десне стране видно је означено скретање за брдо Мећавник на коме се налази Дрвенград.
Друга могућност за путовање из Београда је преко Ваљева, Бајине Баште и Кремана и надаље како је претходно описано.
Са запада Балкана се може доћи трасом магистралног пута М5, преко државне границе, при чему се скретање за Дрвенград тада налази са леве стране пута.
Са југа Балкана долази се преко Златибора, означеном трасом путева Е761 и Е763.
Са београдске аутобуске станице свакодневно постоји неколико полазака за Вишеград. У том случају потребно је да путник возачу аутобуса унапред саопшти своју намеру да путује до железничке станице Мокра Гора, пошто се та станица не налази у реду вожње.
www.mecavnik.info
www.parkprirodemokragora.org
Међународни филмски и музички фестивал Кустендорф је основан 2008. године са идејом да на једном месту окупи великане савременог ауторског филма и младе, неафирмисане филмске ствараоце. Фестивал се одржава сваке године у јануару у Дрвенграду на Мокрој Гори, у организацији „Раста интернешнел“ и под покровитељством Министарства културе Републике Србије. Творац овог јединственог филмског и музичког фестивала је прослављени филмски режисер Емир Кустурица.
Кустендорф је посебан фестивал, без црвеног тепиха, билборда и реклама, у потпуности посвећен филму, музици, дружењу и размени креативних идеја и енергије.
Град направљен од дрвета, Дрвенград, је централно место свих дешавања на фестивалу. У њему се приказују филмови, одржавају концерти, у њему се упознаје, дружи, заљубљује, ради, учи, одмара, спава, једе, размишља и ужива. Као и сваки град, и Дрвенград има централни трг и на њему цркву Светог Саве, библиотеку, галерију, пијацу, обданиште, „затвор“, базен, сауну, фризерски салон, посластичарницу, продавницу, спортске терене, биоскопе и ресторане и многе друге садржаје које боравак на фестивалу чине незаборавним.
Филмски програм
Филмски програм на фестивалу Кустендорф се одвија у неколико биоскопа. У биоскопу Проклета авлија, који је и највећи, приказују се филмови у оквиру Такмичарског програма, као и филмови из програма Савремене тенденције. Филмови у оквиру програма Ретроспектива великана приказују се у биоскопу Стенли Кјубрик. Остали филмски програми приказују се у амфитеатру Ноам Чомски. Након пројекција филмова, у овим салама се одржавају радионице прослављених филмских аутора.
Музички програм
Након филмског програма и радионица, сваке вечери, у поноћ, одржавају се концерти познатих музичких група.
Смештај
У Дрвенграду се не могу наћи две исте собе јер свака има другачије осликан, ручно рађен намештај, другачији поглед кроз прозор, различит пут којим се до ње долази. Собе се налазе у аутентичним дрвеним кућама и све имају купатило, телевизор, телефон и приступ интернету. За време трајања фестивала, смештај у Дрвенграду резервисан је за госте и учеснике Кустендорфа. Такође, гости Фестивала су смештени и у хотелу Ивер, у новоотвореном ски-центру, као и у Визиторском центру недалеко од самог села.
Ресторани
Ресторан Висконти – домаћа и страна кухиња намењена учесницима и гостима Фестивала
Kафе Проклета авлија – савршено место за упознавање у сјајној атмосфери
Национални ресторан Лотика – ресторан са националном кухињом
Посластичарница Код Ћоркана – слаткиши и топли напици
Капор бар – џез клуб
Рецепција
Љубазно и вредно особље рецепције хотела Мећавник пружиће вам све неопходне информације о Фестивалу, смештају и догађајима и одговориће на свако ваше питање.
За младе филмске ауторе и студенте чији се филмови приказују на Међународном фестивалу филма и музике Кустендорф, као и предходних година, обезбеђен је дочек на београдском аеродрому Никола Тесла и превоз до Кустендорфа – Дрвенграда.
